Ђедовић Хандановић: Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора

„Посета председника Александра Вучића Француској била је историјска и стратешка с обзиром да смо потписали Меморандум о разумевању са „Француском електропривредом“ (ЕДФ) која је највећи произвођач електричне енергије у Европи и други у свету, о процени потенцијала за развој нуклеарног цивилног програма у Србији, уз подршку развоју кадрова и стручног знања. Потребно нам је стратешко размишљање у енергетици, ми данас постављамо те темеље како бисмо обезбедили довољно електричне енергије услед раста потрошње у наредним годинама, а пре свега базне енергије која се производи у континуитету, 24 сата и седам дана у недељи, коју не могу да обезбеде соларне и ветроелектране“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Она је додала да Француска добија више од 70 одсто електричне енергије из 55 нуклеарних постројења из којих се снабдева и Немачка, која је затворила своје капацитете, док Француска планира изградњу још осам постројења.

Министарка је указала да Србија не сме да буде талац одлука и законских решења усвојених пре 35 година и да је потребно сагледавање њихових измена.

„Јуче је у Народној скупштини Републике Србије покренуто питање престанка важења мораторијума на забрану изградње нуклеарних електрана у нашој земљи и драго ми је што су посланици Српске напредне странке то иницирали. Потребна нам је базна енергија, посебно ако желимо да излазимо из угља, декарбонизујемо енергетски сектор и имамо мање емисије угљен-диоксида. Базну енергију обезбеђују само угаљ, гас и нуклеарна енергија, хидрологијом смо веома богати и добро је што развијамо те капацитете али не можемо само да се ослањамо на њих. У свету се све теже финансирају пројекти у области гаса тако да је нуклеарна енергија кредибилна опција за обезбеђивање сигурности снабдевања електричном енергијом“, рекла је министарка.

Министарка је указала да су и земље у окружењу изградиле нуклеарна постројења, да је технологија у овој области брзо напредовала али да Србија тренутно нема довољно кадрова.

„Председник је током посете Паризу упознао чланове Српског нуклеарног друштва у коме се налазе сјајни млади и школовани људи посвећени струци, који се школују на најбољим француским факултетима. Мотивисани су да се врате у Србију и да пренесу знања из земље која предњачи у Европу по броју нуклеарних електрана. Желе да допринесу развоју оваквог програма и да дају подршку развоју енергетског сектора. У овом тренутку у Србији постоји барем седам образовних и научних институција које учествују у активностима у области нуклеарне енергије и све ћемо их окупити како бисмо разговарали и направили акциони план према коме бисмо дошли у извесност да та постројења градимо и њима управљамо“, рекла је Ђедовић Хандановић.

На питање да прокоментарише наводе у појединим медијима да ће Србија увозити нуклеарни отпад и складиштити га на својој територији, министарка је рекла да то никада није била тема и да напади постоје јер држава стратешки размишља о будућности енергетског сектора.

„Ми имамо забрану увоза нуклеарног отпада тако да Србија никако не може да постане складиште за нуклеарни отпад. Овакви наводи немају никакве везе са екологијом већ је у питању политика и прикупљање јефтиних политичких поена. Тема складиштења нуклеарног отпада разматра се само ако имате нуклеарно постројење у оквиру којег се гради инфраструктура за складиштење, у складу са технологијама које заокружују цео процес. Али су бесмислени наводи да је Француска видела корист да у Србији складишти свој нуклеарни отпад. Нико не може да оспори то што Влада и председник имају дугорочан приступ сагледавања будућности у којој треба да будемо развијени, стабилни, независни и енергетски сигурни. Ако желите добро својој земљи морате данас да припремите нешто што ће се завршити за десет до дванаест година за будуће генерације. Они којима се то не допада траже изговоре и износе неистине и дезинформације” , рекла је министарка.

Ђедовић Хандановић је рекла да је ове недеље у Будимпешти формирана регионална берза за трговину електричном енергијом између Србије, Словеније и Мађарске што значи да „Електромрежа Србије“ постаје власник 25 одсто берзе електричне енергије у Словенији и Мађарској.

„То је јако важна вест с обзиром да се Мађарска придружила регионалној берзи Словеније и Србије што значи да постајемо ближи тржишту Европске уније. Ово је прва берза у овом делу Европе која ће подстаћи развој регионалног тржишта електричне енергије и обезбедити снажно и поуздано тржишно окружење неопходно за нове инвестиције”, указала је министарка.

На питање о снабдевању електричном енергијом српског становништва на северу Косова и Метохије, Ђедовић је навела да је ситуација изазовна али да ће држава обезбедити стабилно снабдевање наших људи.

„Електросевер и Електропривреда Србије ће осигурати стабилно снабдевање наших људи који живе у општинама на северу Косова и Метохије, и тиме постављамо основе да се и обавезе из Бриселског споразума реализују. Имамо техничких изазова око бројила, којих негде и нема. Држава је увек помагала грађане из наше јужне покрајине и наставиће то да ради, а Електропривреда Србије ће пружати пуну подршку Електросеверу, извршена је и докапитализација да компанија може да се развија и пружа им и подршку кроз екипе на терену“, рекла је Ђедовић Хандановић.